Dren, dodir sunca u kasnoj zimi

09. мај 2020.

Dren (Cornus mas) je listopadni grm u porodici Cornaceae, koji se sastoji od dva roda i 85 vrsta. Rođen u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji, dren ima tendenciju da raste u visini od 5-12 m. Tamno smeđe grane se šire i ukrašavaju se živahnim ili duguljastim lišćem. Žuti cvetovi sa četiri latice koji se pojavljuju u februaru i martu su uglavnom malog prečnika (5-10 mm). Živo žuto cveće dovodi kap sunca u kasni zimski period i obično se pojavljuje pre lišća. Međutim, dren najpoznatiji je po svom plodu, crvenoj bobici koja sadrži jedno seme. Plod je obično dug 2 cm i širok 1,5 cm. Pošto podseća na voće trešnje, jasno je zašto se dren naziva i kornelijanska trešnja. Ovo je posebno uočljivo kada plodovi postanu tamno crveni kada su zreli.

Nezrelo voće je snažan adstrigent. Plod drena sazreva sredinom do kasnog leta i jestiv je. Kiseli ukus je poput kombinacije višnje i brusnice. U evropskim se zemljama voće koristi za pravljenje alkoholnih pića, dok se u Turskoj i Iranu ljeti jede i neprerađen.

Dren ima značajan zdravstveni potencijal. Plod ove biljke ima antioksidativne i anti-upalne efekte. Konzumiranje drena može poboljšati zdravlje jetre i pokazati antimikrobna dejstva. Ostale potencijalne prednosti ovih plodova uključuju poboljšane funkcije bubrega, antialergijska, antidijabetička, antihistaminska i antimalarijska svojstva. Dren može pomoći u ublažavanju bolova u stomaku i grčeva, proliva, kožnih problema, pa čak i drugih problema poput hemoroida.

Široki spektar potencijalnih zdravstvenih koristi drena nastaje zbog obilja hranljivih sastojaka, uključujući kalcijum, gvožđe, vitamine E, B1, B2, C i folnu kiselinu. Takođe sadrži i flavonoide koji deluju kao moćni antioksidanti.